库里左手变向虚晃戏耍尼尔森上篮2+1(掘金vs勇士)

百度 它们的宜居指数都被高房价拖了后腿。

С?еди?ене Америчке Државе — скра?ено САД (енгл. United States of America — скра?ено USA), понекад кратко С?еди?ене Државе — СД (енгл. United States — US) или само Америка (енгл. America), држава ?е у Северно? Америци. САД су савезна република ко?а се састо?и од 50 држава и федералног округа (Вашингтон). На копну се граниче са Канадом на северу и Мексиком на ?угу. САД су тре?а држава по површини и бро?у становника. Главни финанси?ски центар и на?насе?ени?и град ?е ?у?орк.

С?еди?ене Америчке Државе United States of America  (енглески)
Застава Грб
Крилатица: У Бога ми веру?емо (енгл. In God We Trust)
Химна: Бар?ак иски?ен звездама (енгл. The Star-Spangled Banner)
Главни град	Вашингтон 38° 53′ N 77° 01′ W
На?ве?и град	?у?орк 40° 43′ N 74° 00′ W
Службени ?език	нема (дефакто: енглески)1
Владавина
Облик државе	савезна председничка уставна република
— Председник	Доналд Трамп
— Потпредседник	?е?-Ди Венс
— Председник Представничког дома	Ма?к ?онсон
— Главни суди?а	?он Робертс
Законодавна власт	Конгрес
— Гор?и дом	Сенат
— До?и дом	Представнички дом
Истори?а
Независност	од Велике Британи?е
— Проглаше?е	4. ?ул 1776. (2025-08-06)
— Конфедераци?а	1. март 1781. (2025-08-06)
— Призна?е	3. септембар 1783. (2025-08-06)
— Устав	21. ?ун 1788. (2025-08-06)
Географи?а
Површина	?
— укупно	9.833.520 km2?(3/4)
— вода (%)	7,0
Становништво	?
— 2024.	340.110.988?(3)
— 2020.	331.449.281
— густина	33,6 ст./km2?(185)
Привреда
БДП / ПКМ	≈ 2025.
— укупно	30,507 блн. $?(2)
— по становнику	89.105 $?(8)
БДП / номинални	≈ 2025.
— укупно	30,507 блн. $?(1)
— по становнику	89.105 $?(6)
ИХР (2023)	0,938?(17) — веома висок
Валута	амерички долар
— код валуте	USD
Остале информаци?е
Временска зона	UTC -4 до -10
Интернет домен	?.us?
Позивни бро?	+1
1 Енглески ?език ?е дефакто ?език 80% становника САД. Шпански ?език ?е други на?заступ?ени?и ?език. Хава?ски ?е, уз енглески, службени ?език на Хава?има, а шпански и француски су на ма?ем нивоу признати у ?у Мексику и у Луизи?ани.

Подруч?е САД ?е насе?ено ?удима откада су Палеоинди?анци мигрирали преко Беринговог копненог моста пре више од 12.000 година. Почевши од 1607. године, британска колонизаци?а ?е довела до оснива?а Тринаест колони?а. Интензивни разво? по?опривреде убрзо ?е довео до атлантске трговине роб?ем. Сукоби са британском круном око опорезива?а и политичког представ?а?а довели су до Америчке револуци?е, Деклараци?е о независности (4. ?ул 1776) и коначне победе у рату за независност (1775—1783). Држава ?е почела да се шири по Северно? Америци, обухвата?у?и велики део континента кра?ем 1840-их. Дугогодиш?а подела око ропства довела ?е до сецеси?е ?ужних Конфедеративних Држава Америке, ко?е ?е поразила Уни?а током Америчког гра?анског рата (1861—1865), док ?е ропство укинуто после рата. До 1900. САД су се успоставиле као велика сила, поставши на?ве?а светска економи?а. Након напада на Перл Харбор у децембру 1941, придружиле су се Савезницима током Другог светског рата, чи?ом последицом су САД и Сов?етски Савез постале две суперсиле. Овим ?е почела ?ихова борба за идеолошку доминаци?у и ме?ународни утица? у хладном рату. Након распада Сов?етског Савеза и кра?а хладног рата 1991, САД су постале ?едина светска суперсила, уз знача?ан геополитички утица? на глобалном нивоу.

САД су ?една од на?разви?ени?их држава, а рангира?у се ме?у на?вишим у свету по ме?ународним мерилима прихода, богатства, економске конкурентности, продуктивности, иноваци?а, ?удских права и образова?а. Има?у на?ве?и сред?и приход по глави становника од било ко?е немикродржаве и поседу?у далеко на?ве?и износ богатства од било ко?е друге зем?е. Привреда САД ?е номинално на?ве?а, ко?а чини преко четвртине глобалног БДП-а. САД су оснивачи У?еди?ених наци?а (УН), Светске банке, Ме?ународног монетарног фонда, Организаци?е америчких држава, НАТО и стална чланица Савета безбедности УН.

Етимологи?а

Немачки картограф Мартин Валдземулер ?е 1507. године направио карту света на ко?о? ?е зем?е западне хемисфере назвао Америка, у част итали?анског истраживача и картографа Америга Веспучи?а (лат. Americus Vespucius). Први документовани доказ фразе ?С?еди?ене Америчке Државе” ?е у облику писма од 2. ?ануара 1776. године, ко?е ?е написао Стивен Мо?лан а?утанту ?ор?а Вашингтона и генералу Континенталне во?ске, пуковнику ?озефу Риду. Мо?лан ?е изразио же?у да оде ?са пуним и обимним овлаш?е?има С?еди?ених Америчких Држава Шпани?и” како би затражио помо? током Револуционарног рата. Прва позната публикаци?а фразе ?С?еди?ене Америчке Државе” била ?е у анонимном есе?у у новинама Вили?амсбурга, The Virginia Gazette, дана 6. априла 1776. године.

Други нацрт Уговора о конфедераци?и, ко?и ?е припремио ?он Дикинсон и завршио на?касни?е до 17. ?ула 1776. године, прогласио ?е ?Име ове Конфедераци?е би?е ’С?еди?ене Америчке Државе’”. Коначна верзи?а Уговора послата ?е државама на ратификаци?у кра?ем 1777. године и садржала ?е реченицу ?Стил ове Конфедераци?е би?е ’С?еди?ене Америчке Државе’”. Томас ?еферсон ?е у ?уну 1776. године написао фразу ?С?еди?ене америчке државе” свим великим словима у наслову ?еговог ?првобитном грубом нацрту” Деклараци?е независности. Ова? нацрт документа се ни?е по?авио у ?авности све до 21. ?уна 1776. године и ни?е ?асно да ли ?е написан пре или након што ?е Дикинсон употребио та? термин у свом нацрту Уговора о конфедераци?и 17. ?уна.

Кра?и облик ?С?еди?ене Државе” ?е тако?е стандардан. Остали уобича?ени облици су ?САД”, ?СД” и ?Америка”. ?Колумби?а”, назив ко?и ?е кориштен у поези?и и прози с кра?а 18. века, потиче од Кристифора Колумба, а ?ав?а се у називу Округа Колумби?а.

На енглеском ?езику, фраза ?С?еди?ене Државе” првобитно ?е била у множини, опису?у?и скуп независних држава — нпр. ?С?еди?ене Државе су”. Облик у ?еднини — ?С?еди?ене Државе ?е” — постао популаран након завршетака Америчког гра?анског рата. Облик у ?еднини ?е сада стандардан, док се облик у множини задржао у идиому ?ове С?еди?ене Државе”.

Држав?анин САД ?е ?Американац”.

Географи?а

Главни чланак: Географи?а С?еди?ених Америчких Држава

Топографска карта САД

С?еди?ене Америчке Државе су тре?а држава по величини, иза Руси?е и Канаде. А?аска, ко?у од САД раздва?а Канада, на?ве?а ?е држава САД са површином од 1.717.856,2 km². Хава?и, ко?и се простиру на архипелагу у сред?ем Тихом океану, захвата?у површину од 28.311 km². Насе?ене територи?е Порторико, Америчка Самоа, Гвам, Северна Мари?анска Острва и Америчка Девичанска Острва за?едно заузима?у површину од 23.789 km².

Апалачке и Адирондак планине раздва?а?у источну обалу од Великих ?езера на подруч?у Сред?ег запада. Речни систем Мисисипи?а, четврти речни систем по дужини на свету, тече претежно у правцу север—?уг кроз средиште зем?е. На западу се протеже равна и плодна прери?а Велике равнице, ко?а ?е на ?угоистоку прекинута планинама.

Стеновите планине, западно од Великих равница, простиру се од севера ка ?угу широм зем?е, достижу?и врхунац на преко 4.300 m у Колораду. На западу се налазе стеновити Велики басен и неколико пусти?а. У северозападном углу Аризоне, уз реку Колорадо, налази се Велики ка?он, ко?и ?е популарна туристичка дестинаци?а позната по сво?о? огромно? величини и замршеном, шареноликом пе?зажу.

Си?ера Невада и Каскадске планине се налазе близу обале Тихог океана. На?нижа и на?виша тачка САД налазе се у Калифорни?и, на уда?ености од око 135 km ?една од друге. На надморско? висини од 6.190,5 m, Денали на А?асци ?е на?виши врх у САД и на читавом континенту. Активни вулкани су уобича?ени широм острва А?аске, а Хава?и се састо?е од вулканских острва. Супервулкан иза Националног парка ?елоустоун у Стеновитим планинама, ?елоустонска калдера, на?ве?а ?е вулканска креаци?а на континенту. Године 2021. САД су имале 8% глобалних тра?них ливада и паш?ака, као и 10% обрадиве зем?е.

Клима

САД према Кепеново? класификаци?и климе

Са сво?ом великом површином и географском разноликош?у, САД има?у ве?ину климатских типова. Источно од 100. мериди?ана, клима се кре?е од влажне континенталне на северу до влажне суптропске на ?угу. Западне Велике равнице има?у степску климу. Многа планинска подруч?а запада има?у планинску климу. Клима ?е пусти?ска на ?угозападу, средоземна у приобално? Калифорни?и и океанска у приобалном Орегону, Вашингтону и ?ужно? А?асци. Ве?ина А?аске има субполарну или поларну климу. Хава?и, ?ужни врх Флориде има?у тропску климу.

Државе ко?е се граниче са Мексичким заливом су склоне ураганима, а ве?ина светских торнада се ?ав?а управо у САД, углавном у Але?и торнада. У САД се ?ав?а више екстремних временских инцидената са великим утица?ем него у било ко?о? друго? држави. Екстремно време постало ?е чеш?е у САД у 21. веку, са три пута ве?им бро?ем при?ав?ених топлотних таласа него 1960-их. На ?угозападу су суше постале све ве?е. Региони ко?и се сматра?у на?атрактивни?им за становништво су на?угрожени?и.

Биодиверзитет

Белоглави орао, национална птица САД

САД су ?една од 17 мегаразноврсних држава ко?е садрже велики бро? ендемских врста: око 17.000 врста васкуларних би?ака ?ав?а се у копненом делу САД, а преко 1.800 врста скривеносеменица налази се на Хава?има, од ко?их се неколико налази на копненом делу САД. С?еди?ене Америчке Државе су дом за 428 врста сисара, 784 птице, 311 гмизаваца, 295 водоземаца и око 91.000 врста инсеката.

Посто?е 63 национална парка и стотине других паркова, шума и див?их подруч?а ко?има управ?а?у на федералном нивоу. Око 28% зем?ишта у држави ?е у ?авном власништву и под федералном управом, првенствено на западу. Ве?ина овог зем?ишта ?е зашти?ена, мада ?е део закуп?ен за комерци?алну употребу, а ма?е од ?едног процента се користи у во?не сврхе.

Еколошка пита?а у САД чине необнов?иви ресурси и нуклеарна енерги?а, зага?е?е ваздуха и воде, биолошка разноврсност, дефорестаци?а, као и климатке промене. Агенци?а за заштиту животне средине ?е савезна агенци?а задужена за решава?е ве?ине пита?а везаних за животну средину.

Истори?а

Главни чланак: Истори?а С?еди?ених Америчких Држава

Амерички староседеоци и досе?ава?е Европ?ана

Ме?флауерски договор ко?и су начинили пуритански досе?еници, донео демократске облике управ?а?а у Нови свет

Територи?а данаш?их САД ?е хи?адама година била насе?ена бро?ним староседелачким народима, ко?и су доселили из Ази?е пре изме?у 40.000 и 12.000 година. Неке културе, као што ?е претколумбовска Мисисипи култура, су развиле напредну по?опривреду, гра?евинарство и друштва на нивоу државе. Након што су европски истраживачи и трговци направили прве контакте са америчким староседеоцима, више милиона староседелаца ?е умрло од епидеми?е увозних болести, као што су мале боги?е. Доласком и насе?ава?ем Европ?ана од 16. века започело се расе?ава?е Инди?анаца. Први шпански истраживачи искрцали су се на Флориду 1513. године. Прво стално насе?а Европ?ана подигли су Шпанци у Сент Огастину на Флориди 1565. године. Шпани?а ?е оснивала насеобине и у Калифорни?и и ?у Мексику, док су француске насеобине настале дуж реке Мисисипи.

Енглеске насеобине дуж атлантске обале су далеко на?важни?а у обликова?у истори?е С?еди?ених Држава. Колони?а Вир?ини?а ?е настала 1607. оснива?ем насеобина Попам и ?е?мстаун и пуританске колони?е Плимут 1620. Око 100.000 пуританаца ?е дошло у Нову Енглеску, посебно у Колони?у Масачусетског залива. Британци су настанили Мериленд 1634. и Пенсилвани?у 1681. године. Територи?а обе Каролине ?е била препуштена британском племству. Холандски колонисти су се насе?авали на територи?и модерне државе ?у?орк почевши од 1614. ?ихову колони?у Нову Низоземску (?у?орк, ?у ?ерзи и Делавер) ?е преотела Енглеска 1664, али ?е ?ак холандски утица? опстао генераци?ама северно од ?у?орка дуж реке Хадсон. Многи нови досе?еници, посебно на ?угу, су били дужничке слуге — око две тре?ине свих досе?еника у Вир?ини?у изме?у 1630. и 1680. На прелазу у 18. век, афрички робови су постали примарни извор радне снаге у многим областима.

Колумби?а, национална алегори?а САД

Поделом Каролине 1729. и и колонизаци?ом ?ор?и?е 1732. основано ?е 13 британских колони?а ко?е ?е касни?е постати С?еди?ене Америчке Државе. Све колони?е су имале локалне самоуправе са изборима отвореним за ве?ину слободних ?уди, док су расту?а приврженост старинским правима Енглеза и осе?а? самоуправе стимулисали подршку републиканизму. Све колони?е су легализовале трговину афричким роб?ем. Због високог наталитета, ниске стопе смртности и стабилног досе?ава?а, популаци?а колони?а ?е брзо расла. Покрет хриш?анске обнове током 1730-их и 1740-их, познат под називом Велико бу?е?е подстакло ?е интересова?е за религи?у и верске слободе.

Сукоб?ава?е француских и британских интереса довело ?е до низа ратова ко?и су врхунац имали у Француском и инди?ском рату (1756—1763) ко?и ?е окончан победом Велике Британи?е. Британске снаге су преотеле Нову Француску од Француске, али франкофоно становништво Нове Француске ?е остало политички изоловано од ?ужних колони?а. Британска победа над Французима 1763. осигурала ?е Британи?и политичку управу над 13 колони?а. Неугрожене од Француза и Инди?анаца, колони?е су поста?але све ма?е зависне од матичне зем?е. Не рачуна?у?и америчке староседеоце, ко?и су били расе?ени, тих 13 колони?а имало популаци?у од 2,6 милиона становника 1770, што ?е око ?една тре?ина становништва Велике Британи?е. Скоро ?една петина оних ко?и су живели у ономе што ?е постати С?еди?ене Државе су били црни робови.

Енглеско шире?е на запад ?е подразумевало приса?еди?ава?е територи?а инди?анских племена на ко?е су наилазили, као и инди?ански отпор. Инди?ански отпор ?е имао ?е различите видове широм континента: савезништва са Европ?анима, савези више племена или по?единачно: во?е?ем рата, исе?ава?ем, склапа?ем уговора или во?е?ем спорова пред судом. С друге стране, енглески северноамерички колонисти су били суб?ект опорезива?а, али нису имали сво?е представнике у Парламенту Велике Британи?е.

Независност и шире?е

Потписива?е Деклараци?е независности САД

Политички немири изазвани британском колони?алном политиком достигли су сво? врхунац у Америчко? револуци?и у периоду од 1775. до 1783. године када се 13 колони?а изборило за сво?у независност. Америчка револуци?а ?е била први успешни рат за независност против ?едне европске силе. Американци су развили демократски систем локалне самоуправе и идеологи?у републиканизма ко?и сматра?у владу одговорну во?и народа (а не кра?а), ко?а се снажно противила корупци?и и захтевала гра?анске вредности. Они су тражили сво?а права као Енглези и одбили су британске напоре да се наметну порези без одобре?а колони?алних законодавстава. Британци су остали на свом ставу и сукоб ?е букнуо у прави рат 1775. Континентални конгрес, сазван у Филаделфи?и, ?е 14. ?уна 1775. основао Континенталну арми?у под командом ?ор?а Вашингтона. Прогласивши да су ?сви ?уди створени ?еднаки” и обдарени ?одре?еним неоту?ивим правима”, Конгрес ?е 4. ?ула 1776. усво?ио Деклараци?у о независности, ко?у ?е углавном написао Томас ?еферсон. Та? датум се данас слави као Дан независности САД. Чланови о конфедераци?и су 1777. успоставили слабу владу ко?а ?е управ?ала Северноамеричким савезом до 1789.

После британског пораза код ?орктауна од америчких снага ко?има ?е помагала Француска, С?еди?ене Државе су биле независне. По Париском миру 1783. Велика Британи?а ?е признала амерички суверенитет над на?ве?им делом територи?е источно од реке Мисисипи. САД у садаш?ем облику настале су 1787. Захтеви за много ?ачом савезном владом са правом да опорезу?е ?е довело до уставне конвенци?е. Након интензивне дебате Устав САД ?е до 1788. усво?ило свих 13 држава. Први сазив Сената, први сазив Представничког дома и први председник ?ор? Вашингтон су ступили на дужност 1789. Пове?а о правима, ко?а забра?у?е ограниче?е личних слобода од стране савезне владе и ?емчи низ правних заштита, усво?ена ?е 1791.

Ставови према ропству су се ме?али, а све државе су забраниле ме?ународну трговину роб?ем (мада ?е Северна Каролина поново дозволила), а савезна влада ?е 1807. забранила увоз или извоз робова. Све државе Севера укинуле су ропство изме?у 1780. и 1804, чиме су робовласничке државе на ?угу остали браниоци ?чудне институци?е”. Због памука ко?и ?е после 1820. власницима плантажа доносио велике профите, ?уж?ачки белци су били све одлучни?и да ?е ропство позитивно за све, па чак и за робове. Друго велики бу?е?е, ко?е ?е почело око 1800, преобратило ?е милионе гра?ана САД на евангелистички протестантизам. На северу ?е ово довело до више друштвених реформаторских покрета, ук?учу?у?и и аболиционизам.

Шире?е САД

Током прве половине 19. века, експанзи?а ка Западу се настав?а и многе државе ?е се оснивати у складу са растом становништва. Америчка теж?а да се прошире на запад ?е довела до Инди?ских ратова. Куповина Луизи?ане од Француске 1803. за време председника Томаса ?еферсона ?е готово удвостручила величину државе. Рат из 1812. ?е об?ав?ен У?еди?еном Кра?евству због разних нерешених пита?а и поморског супарништва и завршен без победника, ?е о?ачао свест о припада?у америчко? наци?и. Низ америчких во?них упада на Флориду ?е приморао Шпани?у да 1819. на основу Споразума Адамс-Онис ову територи?е, као и територи?е око Мексичког залива уступи САД. Председник ?е?мс Монро реафирмисао ?е во?у за неутралнош?у С?еди?ених Држава као и ?ихово против?е?е сваком европском уплита?у на америчком континенту (Монроова доктрина).

Председник Ендру ?ексон ?е преузео дужност 1829. и започео скуп реформи ко?е су довеле до ере ?ексоновске демократи?е, за ко?у се сматра да ?е тра?ала од 1830. до 1850. То ук?учу?е многе реформе, као што су право гласа за све беле мушкарце, и разне корекци?е надлежности савезне владе. То ?е тако?е довело до по?аве другог страначког система, скупа доминантних парти?а ко?е су посто?але од 1828. до 1854.

Стаза суза из 1830-их представ?а пример политике укла?а?а Инди?анаца ко?им су Инди?анци пресе?ени у сво?е резервате уз годиш?е државне субвенци?е. С?еди?ене Државе су анектирале Република Тексас 1845, усред периода када ?е концепт Манифеста судбине стекао популарност. Споразум о Орегону из 1846. са У?еди?еним Кра?евством донео ?е садаш?и Амерички Северозапад под контролу САД. Америчка победа у Мексичко-америчком рату 1848. довело ?е до уступа?а Америци Калифорни?е и великог дела данаш?ег Америчког ?угозапада.

Калифорни?ска златна грозница 1848/49. ?е додатно подстакла исе?ава?е на запад. Нове пруге су олакшале досе?ава?е насе?еника и о?ачале су сукобе са Инди?анцима. За пола века, око 40 милиона америчких бизона ?е било уби?ено због коже и меса, као и да се олакша шире?е железнице. Нестанак бизона, главног извора хране прери?ским Инди?анцима ?е био ударац по опстанак многих домородачких култура.

Ропство, гра?ански рат и индустри?ализаци?а

Битка код Гетисбурга; гра?ански рат ?е учврстио Уни?у, подстакао индустри?у челика и изград?у трансконтиненталне железнице

Разлике изме?у индустри?ског Севера и по?опривредног ?уга су све више ?ачале. Тензи?е изме?у робовласничких и слободних држава су се по?ачале са расправама о односима изме?у државних и савезних власти, као и насилним сукобима због шире?а ропства у нове савезне државе. Абрахам Линколн, кандидат увелико анти-робовласничке Републиканске странке ?е изабран за председника 1860. Пре него што ?е преузео дужност, седам робовласничких држава ?е прогласило сецеси?у, ко?у ?е савезна влада сматрала нелегалном, и основало Конфедеративне Америчке Државе.

Нападом Конфедераци?е на Форт Самтер, почео ?е гра?ански рат и ?ош четири робовласничке државе су се придружиле Конфедераци?и. Линколновим Прогласом о еманципаци?и проглашено ?е слобода робова у Конфедераци?и. После победе Уни?е 1865, три амандмана на Устав САД су обезбедила слободу за скоро четири милиона црнаца ко?и су били робови, дато право гра?анства и право гласа. Рат и ?егова одлучност су довели до знача?ног пове?а?а мо?и савезне владе. Ова? рат ?е и да?е на?смртоносни?и сукоб у америчко? истори?и, пошто ?е довео до смрти 620.000 во?ника. После рата, убиство Абрахама Линколна ?е радикализовало републиканску политику Реконструкци?е у ци?у реинтеграци?е и обнове ?ужних држава, док се истовремено обезбе?у?е права тек ослобо?еним робовима. Тако су 1871. године све ?ужне државе поново биле интегрисане у Уни?у после ратификаци?е ових амандмана. Решава?ем спорних председничких избора Нагодбом из 1877 окончана ?е Реконструкци?а; закони ?има Кроуа су обесправили многе Афроамериканце и легализовали расну сегрегаци?у.

Емигранти улазе у САД на острву Елис; досе?еници су радили у фабрикама, рудницима и железници те изазвали потраж?у за индустри?ализованом по?опривредом

На северу, урбанизаци?а и прилив имиграната без преседана из ?ужне и источне Европе убрзало ?е индустри?ализаци?у зем?е. Талас имиграци?е, ко?и ?е тра?ао до 1924, ?е обезбедио радну снагу и преобразио америчку културу. Разво? инфраструктуре у цело? зем?и подстакао ?е привредни раст. Кра? гра?анског рата ?е подстакао ве?е насе?ава?е и разво? америчког Старог Запада. Ово ?е било могу?е због различитих друштвених и технолошких достигну?а, ук?учу?у?и и завршетак Првог трансконтинентални телеграфа 1861. и Прве трансконтиненталне железнице 1869.

Куповином А?аске 1867. од Руси?е за 7,2 милиона долара окончано ?е шире?е САД по континенталном делу Северне Америке. Масакр у Воундед Ни?у 1890. ?е био послед?и велики оружани сукоб у Инди?ским ратовима. Монархи?а у Кра?евству Хава?и ?е збачена 1893. у пучу ко?и су предводили амерички држав?ани. САД су анектирале Хава?ски архипелаг 1898. Предс?едник Теодор Рузвелт интервенисао у целом низу држава Латинске Америке. Победа у шпанско-америчком рату исте године ?е показала да су С?еди?ене Државе светска сила и довела ?е до анекси?е Порторика, Гвама и Филипина и ?ача?а америчког утица?а на Куби. Филипини су добили независност после пола века, док су Порторико и Гвам остали територи?а САД. Године 1903. САД су стекле зону Панамског канала. Отвара?ем Панамског канала 1914. САД су постале светска економска сила са становништвом ко?е ?е, великим усе?ава?ем, нарасло на 92 милиона.

По?ава бро?них угледних индустри?алаца кра?ем 19. века ?е довео до Златног доба, периода раста богатства и мо?и пословних ?уди. То ?е помогло почетак Прогресивне ере, периода великих реформи у многим друштвеним областима, ук?учу?у?и регулаторну заштиту за ?авност, велике мере против трустова и паж?е на услове живота радничке класе. Председник Теодор Рузвелт ?е био ?едан од воде?их заговорника прогресивних реформи. was a period in the United States during the early 20th century characterized by various social and political reform efforts.

Први светски рат, Велика депреси?а и Други светски рат

Пр?аве тридесете; по?опривредна депреси?а ?е утицала на индустри?ска тржишта и довела ?е до великих сеоба из Велике равнице

На почетку Првог светског рата 1914, С?еди?ене Државе су и да?е биле неутралне. Ве?ина Американаца се саосе?ала са Британцима и Французима, мада су се многи противили интервенци?и. САД су се 1917. придружили савезницима, а америчке експедиционе снаге помогле су да се ста?е преокрене против Централних сила. САД из рата излазе као на?мо?ни?а зем?а света. Председник Вудро Вилсон ?е имао воде?у дипломатску улогу на Париско? мировно? конференци?и 1919. ко?ом ?е обликован послератни свет. Вилсон се чврсто залагао да се САД придруже Друштву народа. Ме?утим, Сенат ?е одбио да одобри ова? потез, а ни?е усво?ио ни Верса?ски мир, ко?им ?е успостав?ено Друштво народа.

Држава ?е водила политику унилатерализма, на ивици изолационизма. Покрет за женско право гласа ?е 1920. изде?ствовао усва?а?е уставног амандмана о дава?у женама право гласа. Просперитет Бурних двадесетих завршио се Крахом Волстрита 1929. године ко?и ?е изазвао Велику депреси?у.

Након свог избора за председника 1932. Френклин Д. Рузвелт ?е на Велику депреси?у одговорио ?у дилом, низом политика пове?а?а државне интервенци?е у привреду, ук?учу?у?и и успостав?а?е система соци?алне заштите. Пр?аве тридесете средином 1930-их осиромашиле су многе по?опривредне за?еднице и изазвале нови талас миграци?е на запад.

Инвази?а на Европу у Другом светском рату ?е захтевала ратну индустри?у, убрзала миграци?е у велике градове и производ?у великих размера

САД, иако званично неутралне током ране фазе Другог светског рата након инвази?е нацистичке Немачке на По?ску у септембру 1939, су почеле да снабдева?у савезнике ратним матери?алом у марту 1941. кроз Програм о за?му и на?му. ?апанско царство ?е 7. децембра 1941. покренуло изненадни напад на Перл Харбор, што ?е допринело да се САД придруже савезницима у борби против сила Осовине, као и интернира?е хи?аде Американаца ?апанског порекла. Учеш?е у рату ?е подстакло капиталне инвестици?е и раст индустри?ских капацитета. Од главних зара?ених страна, С?еди?ене Државе су ?едина држава ко?а ?е из рата изашла богати?а — заправо, далеко богати?а — уместо сиромашни?а.

Савезничке конференци?е у Бретон Вудсу и у ?алти су скицирале нови систем ме?ународних организаци?а ко?и ?е поставио САД и Сов?етски Савез у центар светских пита?а. Пошто ?е рат у Европи завршен, у Сан Франциску ?е 1945, одржана ме?ународна конференци?а на ко?о? ?е донета Пове?а У?еди?ених наци?а, ко?е су постале активне након завршетка рата. Пошто су САД развиле прве атомске бомбе, председник Хари Труман ?е одлучио да их искористи у августу 1945. на ?апанским градовима Хирошими и Нагасаки?у у августу. Капитулаци?а ?апана догодила се 2. септембра 1945. чиме ?е окончан рат.

Хладни рат

Михаил Горбачов и Роналд Реган потпису?у Уговор о нуклеарним снагама сред?ег домета у Бело? ку?и 1987.

После Другог светског рата, С?еди?ене Државе и Сов?етски Савез су током Хладног рата борили за превласт у свету и доминирали во?ним пита?има у Европи кроз НАТО и Варшавског пакта. Иако су биле ангажоване у посредничким ратовима, и развиле мо?не нуклеарне арсенале, две зем?е су избегавале директни во?ни сукоб. САД су се често противиле левичарским покретима у Тре?ем свету ко?и се сматрали финансираним од Сов?етског Савеза. Амерички во?ници су се борили против комунистичких кинеских и севернокоре?ских снага у Коре?ском рату 1950—53. Комитет за неамеричке активности Представничког дома спроводио ?е низ истрага наводних левичарских субверзи?а, док ?е сенатор ?озеф Макарти постао предводник антикомунистичких осе?а?а.

Мартин Лутер Кинг држи сво? говор ?Имам сан” током марша на Вашингтон 1963. године

Сов?етско лансира?е прве свемирске летелице са ?удском посадом 1961. подстакло ?е председника ?она Ф. Кенеди?а да позове САД да оне буду те ко?е ?е послати првог човека на Месец, што ?е и остварено 1969. Кенеди се тако?е суочио са напетом нуклеарном кризом са сов?етским снагама на Куби. У ме?увремену, С?еди?ене Државе су дожив?авале одрживи економски раст. Усред присуства различитих белих националистичких група, посебно К?у клукс клана, по?авио се покрет за гра?анска права кои ?е користи ненаси?е да се суочи са сегрегаци?ом и дискриминаци?ом. Покрет су симболисали и водили црним Американци, као што су Роза Паркс и Мартин Лутер Кинг. Са друге стране, неки црне националистичке групе попут Црних пантера су имали милитантни?и приступ.

После убиства Кенеди?а 1963. за време председника Линдона ?онсона донети су Закон о гра?анским правима 1964. и Закон о праву гласа 1965. Он ?е тако?е потписао програме о здравствено? заштити и здравствено? помо?и. ?онсон и ?егов наследник Ричард Никсон проширили су посреднички рат у ?угоисточно? Ази?и у неуспешни Ви?етнамски рат. По?авио се раширени контракултурног покрет, подстакнут против?е?ем рата, црним национализмом, као и сексуалном револуци?ом. Бети Фридан и Глори?а Сте?нем су предводиле нови талас феминизма ко?и ?е тражио политичку, друштвену и економску ?еднакост за жене.

Као последица скандала Вотерге?т из 1974, Никсон ?е постао први амерички председник ко?и ?е поднео оставку, како би избегао да буду сме?ен под оптужбом ко?е су ук?учивале омета?е правде и злоупотребу положа?а. Администраци?а ?ими?а Картера са кра?а 1970-их ?е била у знаку стагфлаци?е и иранске кризе са таоцима. Избор Роналда Регана за председника 1980. на?авио ?е заокрет удесно у америчко? политици, ко?а се огледала у великим променама у пореским и потрошачким приоритетима. Пове?ани су издаци за одбрану, а про?екти попут Стратешке одбрамбене иници?ативе су за ци? имали поновно покренути трку у наоружа?у и економски исцрпити Сов?етски Савез. Поред тога су се подржавали авганистански му?ахедини у рату против Сов?ета, антикомунистички настро?ени никарагвански контраши као и антикомунистички настро?ени покрети у источно? Европи попут по?ске Солидарности. САД су током овог периода та?но подржавале Ирак Садама Хусеина у Ирачко-иранском рату да би зауставили исламистички Иран, али су тако?е сара?ивале и са самим Ираном коме су продавале оруж?е, а новац од прода?е оруж?а пребацивали никарагванско? десничарско? Контри. Побо?ша?е економске ситуаци?е, али и поновни успон националног поноса након успешне инвази?е Гренаде 1983. године омогу?ила ?е Регану да победи на председничким изборима 1984. ?егов други мандат обележио ?е скандал Иран-Контра и знача?ан дипломатски напредак у односима са Сов?етским Савезом. Након распада Сов?етског Савеза завршен ?е Хладни рат.

Савремени период

Напад на Светски трговински центар 11. септембра 2001.

Након распада Сов?етског Савеза, САД поста?е ?едина светска суперсила. За време председника ?ор?а Х. В. Буша, С?еди?ене Државе су имале воде?у улогу у Заливском рату, одобреном од У?еди?ених наци?а, са ци?ем да се протера?у ирачке снаге ко?е су окупирале Кува?т. На спо?ном плану мандат Била Клинтона ?е обележило заоштрава?е сукоба са Ал Каидом Осаме бин Ладена и ангажова?е у ратовима у бившо? ?угослави?и. Пред кра? 1995. САД су посредовале у зак?уче?у Де?тонског споразума.

Клинтонова администраци?а ?е током рата на Косову и Метохи?и подржавала Ослободилачку во?ску Косова, ко?у ?е Ци?а претходно класификовала као терористичку организаци?у. Године 1999. САД су предводиле илегално НАТО бомбардова?е ?угослави?е, ко?е ?е и да?е контроверзна тема због крше?а ме?ународног права. НАТО бомбардова?е ?угослави?е представ?а ?едину во?ну интервенци?у САД ко?а ?е спроведена без одобре?а ве?ине гра?ана САД упркос ?ако? пропаганди, док аналитичари сматра?у да ?е оно спроведено иск?учиво због пада повере?а Клинтоново? администраци?и и покуша?а ?еговог импичмента, као и претходног секс-скандала са Моником Левински. Председнички избори у САД 2000, ?едни од на?теш?их у америчко? истори?и, решени су одлуком Врховног суда САД у корист ?ор?а Буша мла?ег, ко?и ?е постао 43. амерички председник.

Припадници Ал Каиде су 11. септембра 2001. напали Светски трговински центар у ?у?орку и Пентагон у близини Вашингтона, усмртивши готово три хи?аде ?уди. Као одговор на то, Бушова администраци?а покренула глобални рат против терора, инвази?е Авганистана и укла?а?е талибанске владу и кампова за обуку Ал Каиде. Бушова администраци?а ?е 2002. почела да врши притисак за промену режима у Ираку на основу недоказаних тврд?и да Ирак поседу?е оруж?е за масовно униште?е. Снаге предво?ене САД су извршиле инвази?у на Ирак 2003. и оборили са власти Садама Хусеина.

У 2008, у ?еку глобалне економске рецеси?е, Барак Обама ?е као први Афроамериканац изабран за председника. Велике реформе здравствене заштите и финанси?ског система су усво?ене две године касни?е. У нападу америчких специ?алаца у Пакистану уби?ен ?е Осама бин Ладен. Рат у Ираку ?е званично окончан повлаче?ем преосталих америчких трупа из зем?е у децембру 2011. године.

Политика

Главни чланак: Политика С?еди?ених Америчких Држава

Капитол ?е седиште оба дома Конгреса: Сената (лево) и Представничког дома (десно).

Бела ку?а, резиденци?а и радно место председника САД

Врховни суд САД, на?виши суд у САД

Сматра се да ?е на америчку Деклараци?у о независности утицао ?он Лок, енглески филозоф ко?и ?е у 18. веку, непосредно пре Америчке револуци?е, написао у сво?о? Прво? расправи о влади да су сваком савесном човеку одре?ени ?живот, слобода и има?е”. Томас ?еферсон ?е променио зад?и део (има?е) речима ?потрага за сре?ом”. Деклараци?а о независности ?е први амерички државни документ, а вероватно и прва кодификаци?а слободарских иде?а 18. века у пракси. Исте године започео ?е процес ствара?а Северноамеричког савеза као прве ?единствене творевине на тлу Северне Америке.

Влада и политика ?е заснована на Уставу С?еди?ених Америчких Држава, написаном 1787. године. Устав ?е до данас допу?ен са неколико амандмана. Првих 10 су прихва?ени недуго након настанка самог Устава. Групно се назива?у ?Пове?а о правима” (енгл. Bill of Rights), а односе се на основна права држав?ана С?еди?ених Америчких Држава, као што су право на слободу говора и вероисповести.

Влада С?еди?ених Америчких Држава ?е ?една од на?стари?их на свету. Као федерална демократи?а састо?и се од извршне, законодавне и судске власти. Извршну власт чине председник и ?егов кабинет, уз додатак разних државних служби.

Законодавни орган власти ?е Конгрес С?еди?ених Америчких Држава, ко?и се састо?и од Представничког дома и Сената. Заступници и сенатори су поде?ени по савезним државама. У Представничком дому свака савезна држава има бро? представника сразмеран ?еном бро?у становника, док у Сенату сваку државу заступа?у два сенатора. Бро? представника у Представничком дому ?е 435. Сенат тренутно бро?и 100 сенатора.

Судска власт се састо?и од свих судова у САД. Врховни суд С?еди?ених Америчких Држава бро?и девет суди?а, ко?има мандат тра?е доживотно. Након смрти или повлаче?а суди?е, председник САД номину?е новог суди?у, а номинаци?а се ша?е у Сенат на гласа?е.

Свака савезна држава у САД има сво?у владу, чи?е су границе мо?и раздво?ене од овлаш?е?а федералне владе. Колико тачно власти свака држава може имати ?е тема многих расправа у америчко? политици. Главне политичке странке су Демократска странка и Републиканска странка.

Спо?ни односи

Седиште У?еди?ених наци?а на Менхетну. САД су ?една од држава оснивачица УН.

САД има?у успостав?ену структуру спо?них односа и други на?ве?и дипломатски кор на свету, иза Кине. Држава ?е стална чланица Савета безбедности У?еди?ених наци?а, као и дом седишта У?еди?ених наци?а. Тако?е ?е чланица ме?увладиних организаци?а Г7, Г20, као и Организаци?е за економску сарад?у и разво?. Скоро све државе има?у амбасаде, а многе и конзулате (званичне представнике) у САД. Тако?е, скоро све државе има?у дипломатске миси?е у САД, осим Ирана, Северне Коре?е, као и Бутана. Иако Република Кина нема формалне дипломатске односе са САД, оне одржава?у блиске незваничне односе. САД снабдева?у Републику Кину во?ном опремом како би одвратиле потенци?алну офанзиву Кине.

САД има?у ?специ?алне односе” са У?еди?еним Кра?евством, као и ?аке везе са Канадом, Аустрали?ом, Новим Зеландом, Филипинима, ?апаном, ?ужном Коре?ом, Израелом, као и неколико држава чланица Европске уни?е (Француска, Итали?а, Немачка, Шпани?а и По?ска). САД блиско сара?у?у са сво?им савезницима из НАТО на пита?има во?не и националне безбедности, као и државама у Америци кроз Организаци?у америчких држава. У ?ужно? Америци се традиционално сматра да ?е Колумби?а на?ближи савезник САД. Оне има?у пуну ме?ународну одбрамбену надлежност и одговорност за Микронези?у, Маршалска Острва и Палау. САД више оствару?у стратешку сарад?у са Инди?ом, али су се зато ?ене везе са Кином стално погоршавале. Од 2014. САД су постале к?учни савезник Укра?ине после Еврома?дана, ко?о? су обезбедиле во?ну опрему и политичку зале?ину у Руско-укра?инском рату.

Административна подела

Главни чланак: Административне поделе САД

С?еди?ене Америчке Државе се састо?е од 50 савезних држава. Свака савезна држава има сво?у владу ко?а углавном ради по истом принципу као федерална влада у Вашингтону. Свака држава има главни град и државне симболе, као и устав и законе. Нису дозво?ени закони ко?и се косе са посто?е?им федералним законима. Тачан ниво аутономи?е ко?и би савезне државе требало да има?у од федералне владе ?е кроз истори?у тема бро?них расправа у америчко? политици, нарочито током 19. века.

Осим савезних држава, САД садрже и ?едан федерални округ (Округ Колумби?а), где ?е смештен Вашингтон. Неколико острвских територи?а ?е тако?е у саставу САД, а то су: Америчка Самоа, Бе?кер, Гвам, Хауланд, ?арвис, ?онстон, Кингмен, Мидве?, Наваса, Северна Мари?анска Острва, Палмира, Порторико, Девичанска острва и Ве?к.

А?дахо А?ова Алабама А?аска Аризона Арканзас Ва?оминг Вашингтон Вермонт Вир?ини?а

Висконсин Делавер Роуд А?ланд Западна Вир?ини?а Илиноис Инди?ана ?ужна Дакота ?ужна Каролина ?ута Калифорни?а

Канзас Кентаки Колорадо Конектикат Луизи?ана Масачусетс Ме?н Мериленд Мичиген Минесота

Мисисипи Мисури Монтана Небраска Невада ?у Мексико ?у Хемпшир ?у ?ерзи ?у?орк Оклахома

Орегон Оха?о Пенсилвани?а Северна Дакота Северна Каролина Тексас Тенеси Флорида Хава?и ?ор?и?а

Мапа САД са именима савезних држава

Демографи?а

Главни чланак: Демографи?а С?еди?ених Америчких Држава

Становништво

Главни чланак: Американци

Види ?ош: Списак савезних држава и територи?а САД по бро?у становника

10 на?насе?ени?их држава САД
(процена из 2024)

Држава	Становништво (у милионима)
Калифорни?а	39,4
Тексас	31,3
Флорида	23,4
?у?орк	19,9
Пенсилвани?а	13,1
Илиноис	12,7
Оха?о	11,9
?ор?и?а	11,2
Северна Каролина	11,0
Мичиген	10,1

Према попису из 2020. био ?е 331.449.281 становник, што чини САД тре?ом државом по бро?у становника на свету, после Инди?е и Кине. Према званичним подацима за 2024. годину проце?у?е се да у САД живи 340.110.988 ?уди, што ?е пове?а?е од 2,6% у односу на попис из 2020. Проце?у?е се да се бро? становника САД пове?а за ?едну особу на сваких 16 секунди, односно за око 5.400 ?уди дневно. Године 2023. 51% Американаца стари?их од 15 година било ?е у браку, 6% чинили су удовци, док ?е 10% било разведених, а 34% никада ни?е ступило у брак. Године 2023. стопа плодности за САД ?е износила 1,6 деце по жени, док су 2019. имале на?ве?и бро? самохраних родите?а на свету са 23% деце ко?е живе само са ?едним родите?ем.

САД има?у разнолико становништво, односно велики бро? разноврсних народа. Бели Американци пореклом из Европе, Блиског истока и северне Африке чине на?ве?у расну и етничку групу са 57,8% укупног становништва. Хиспаноамериканци и Латиноамериканци чине другу на?ве?у групу, односно 18,7% становништва. Афроамериканци су тре?а група по бро?ности ко?и чине 12,1% укупне популаци?е САД. Ази?ски Американци су четврта на?ве?а група, чине?и 5,9% становништва. Отприлике 3,7 милиона Инди?анаца чини око 1% становништва, а савезна влада призна?е око 574 староседелачких племена. Године 2022. сред?а старост становништва САД била ?е 38,9 година.

?език

Иако се у САД говоре многи ?езици, енглески ?език ?е на?распростра?ени?и. Службени ?език на савезном нивоу не посто?и, ме?утим неки закони, као што су захтеви за држав?анство, захтева?у зна?е енглеског ?езика, а ве?ина држава га ?е прогласила службеним ?езиком. Три државе и четири територи?е САД признале су локалне или аутохтоне ?езике поред енглеског: Хава?и (хава?ски), А?аска (двадесет ?езика староседелаца), ?ужна Дакота (си?укси), Америчка Самоа (самоански), Порторико (шпански), Гвам (чаморо) и Северна Мари?анска Острва (каролински и чаморо). У САД се говори укупно 169 инди?анских ?езика. У Порторику ?е шпански ?език распростра?ени?и од енглеског.

Према званичном истражива?у из 2020. године, око 245,4 милиона ?уди у САД од пет и више година говорило ?е само енглески ?език код ку?е. Око 41,2 милиона говорило ?е шпански ?език, што га чини другим на?чеш?е кориш?еним ?езиком. Остали ?езици ко?е код ку?е говори милион ?уди или више чине кинески (3,40 милиона), тагалог (1,71 милиона), ви?етнамски (1,52 милиона), арапски (1,39 милиона), француски (1,18 милиона), коре?ски (1,07 милиона) и руски ?език (1,04 милиона). Немачки ?език, ко?и ?е 2010. године говорило милион ?уди код ку?е, пао ?е на 857.000 укупног бро?а говорника током 2020.

Имиграци?а

Имиграци?а има велики удео у бро?у становника САД са на?ве?им бро?ем имиграната на свету. Године 2022. било ?е 87,7 милиона имиграната и деце имиграната ро?ених у САД, што ?е чинило скоро 27% укупног становништва САД. Године 2019. воде?е државе порекла имиграната биле су Мексико (24% имиграната), Инди?а (6%), Кина (5%), Филипини (4,5%) и Салвадор (3%).

Религи?а

Религи?е према бро?у верника у САД (процена из 2023):

  Протестантизам (33%)

  Католицизам (22%)

  Други хриш?ани (11%)

  ?удаизам (2%)

  Мормонизам (1%)

  Друге религи?е (6%)

  Нерелигиозност (22%)

  Неиз?аш?ени (3%)

Први амандман Устава САД гаранту?е слободну вероисповести и забра?у?е Конгресу да доноси законе ко?и би увели службену религи?у или забранили слободу вероисповести. САД су држава са на?ве?им бро?ем хриш?ана на свету. Друге религи?е са знача?ним бро?ем верника чине ?удаизам, будизам, хиндуизам и ислам.

Огромна ве?ина Американаца веру?е у вишу или духовну силу, практику?е молитве и себе сматра?у религиозним или духовним. У ?Библи?ском по?асу”, ко?и се налази на ?угу САД, евангелистички протестантизам игра знача?ну улогу у култури, док су Нова Енглеска и запад САД знатно секуларни?и. Мормонизам — рестауратористички покрет, чи?и су чланови током 1847. мигрирали на запад из Мисури?а и Илиноиса под во?ством Бригама ?анга након убиства ?озефа Смита — доминантна ?е религи?а у ?ути и дан данас.

Урбанизаци?а

Главни чланак: Списак градова у САД по бро?у становника

Око 82% Американаца живи у урбаним срединама, ук?учу?у?и предгра?а. Отприлике половина ?их живи у градовима са преко 50.000 становника. Године 2022. биле су 333 општине ко?е су имале преко 100.000 становника, док ?е девет градова имало више од милион становника, а четири града — ?у?орк, Лос Ан?елес, Чикаго и Х?устон — имала су преко два милиона становника. Многа метрополитанска подруч?а има?у изузетно брзи раст становништва, посебно на ?угу и западу.

На?ве?и градови у САД Извор: Попис становништва 2020.
	№	Град	Савезна држава	Популаци?а	№	Град	Савезна држава	Популаци?а
?у?орк Лос Ан?елес	1.	?у?орк	?у?орк	8.804.190	11.	Остин	Тексас	974.447	Чикаго Х?устон
	2.	Лос Ан?елес	Калифорни?а	3.898.747	12.	?ексонвил	Флорида	949.611
	3.	Чикаго	Илиноис	2.746.388	13.	Форт Ворт	Тексас	918.915
	4.	Х?устон	Тексас	2.301.572	14.	Коламбус	Оха?о	905.748
	5.	Финикс	Аризона	1.608.139	15.	Инди?анаполис	Инди?ана	887.642
	6.	Филаделфи?а	Пенсилвани?а	1.603.797	16.	Шарлот	Северна Каролина	874.579
	7.	Сан Антонио	Тексас	1.434.625	17.	Сан Франциско	Калифорни?а	873.965
	8.	Сан Ди?его	Калифорни?а	1.386.932	18.	Си?етл	Вашингтон	737.015
	9.	Далас	Тексас	1.304.379	19.	Денвер	Колорадо	715.522
	10.	Сан Хозе	Калифорни?а	1.013.240	20.	Оклахома Сити	Оклахома	681.054

Здравство

Главни чланак: Здравствени систем САД

Тексашки медицински центар у Х?устону ?е на?ве?и медицински комплекс на свету.

Према Центрима за контролу и превенци?у болести, просечан животни век био ?е 78,4 године у САД (75,8 година за мушкарце и 81,1 година за жене). Почевши од 1998. године, очекивани животни век у САД ?е заоста?ао у поре?е?у са другим богатим индустри?ализованим државама, а ?аз у ?здравственом недостатку” Американаца се од тада пове?ава. САД има?у ?едну од на?виших стопа самоубистава ме?у држава са високим дохотком. Отприлике ?една тре?ина одраслих становника САД ?е го?азна, а друга тре?ина има проблем са прекомерном тежином. САД су ?едина разви?ена зем?а без система универзалне здравствене заштите, а знача?ан део становништва ко?и нема здравствено осигура?е. Побача? ?е незаконит или ограничен у 17 савезних држава.

Образова?е

Универзитет Харвард, ?едан од на?бо?их универзитета на свету

Основно и сред?е образова?е ?е децентрализовано у САД. Школским системима управ?а?у државне, територи?алне, а понекад и општинске владе, а регулише их Министарство образова?а САД. Деца су обавезна да поха?а?у школу или се образу?у код ку?е од пет или шест година до 18 година. САД троше више новца на образова?е по ученику него било ко?а држава на свету, односно у просеку 18.614 долара годиш?е по ученику државне основне или сред?е школе. Стопа писмености у САД ?е скоро универзална. САД има?у на?више добитника Нобелове награде у поре?е?у са другим државама.

Више и високо образова?е у САД ?е стекло глобалну репутаци?у. Многи од на?бо?их светских универзитета, како их наводе различите организаци?е за рангира?е, налазе се у САД, ук?учу?у?и 19 од 25 на?бо?их. Америчким високим образова?ем доминира?у државни универзитети, док су приватни универзитети далеко селективни?и и упису?е их око 20% укупног бро?а студената у САД, нарочито чланове А?ви лиге. Коле?и локалне за?еднице углавном нуде курсеве и дипломске програме ко?и покрива?у прве две године студи?а. Често има?у отворени?у политику при?ема, кра?е академске програме и нижу школарину.

САД троше више новца по студенту од осталих држава чланица Организаци?е за економску сарад?у и разво?, а Американци троше више од свих наци?а на студентску школарину. Коле?и и универзитети ко?е директно финансира савезна влада не напла?у?у школарину и ограничени су на во?но особ?е и владине службенике. Упркос неким програмима опроста студентских за?мова ко?и су на снази, дуг студентских за?мова ?е порастао за 102% изме?у 2010. и 2020.

Привреда

Главни чланак: Привреда С?еди?ених Америчких Држава

Амерички долар ?е валута ко?а се на?чеш?е користи у ме?ународним трансакци?ама и на?важни?а резервна валута на свету

САД су номинално на?ве?а светска економи?а од 1890. Амерички номинални бруто дома?и производ (БДП) на?виши ?е на свету, чине?и преко 25% глобалне економи?е или 15% по паритету куповне мо?и (ПКМ). Изме?у 1983. и 2008. амерички годиш?и раст БДП-а био ?е 3,3%, у поре?е?у са просеком од 2,3% за остатак Г7. Поседу?е на?ве?и расположиви приход дома?инства по глави становника ме?у чланицама Организаци?е за економску сарад?у и разво?.

Од 500 на?ве?их светских компани?а по приходу, 136 има седиште у САД, што ?е на?ве?и бро? у поре?е?у са другим државама. Амерички долар ?е валута ко?а се на?више користи у ме?ународним трансакци?ама и на?важни?а ?е светска резервна валута, подржана доминантном економи?ом САД, ?еном во?ском, петродоларским системом, повезаним евродоларом и великим америчким тржиштем трезора. Неколико држава користи амерички долар као сво?у званичну валуту, док ?е у другима дефакто званична валута. САД има?у споразуме о слободно? трговини са неколико држава. САД су друга држава по производ?и, иза Кине.

?у?оршка берза на Вол стриту, на?ве?а светска берза по тржишно? капитализаци?и

?у?орк ?е главни светски финанси?ски центар, као и епицентар на?ве?е светске метрополитанске економи?е. ?у?оршка берза и Насдак, ко?и се налазе у ?у?орку, две су на?ве?е светске берзе по тржишно? капитализаци?и и обиму трговине. САД су ?една од технолошких сила, посебно у областима вештачке интелигенци?е, електронике и рачунарства. Економи?у САД подстичу обилни природни ресурси, добро разви?ена инфраструктура и висока радна етика. На?ве?и трговински партнери САД су Европска уни?а, Мексико, Канада, Кина, ?апан, ?ужна Коре?а, У?еди?ено Кра?евство, Ви?етнам, Инди?а и Република Кина. САД су на?ве?и светски увозник и други по величини извозник. Убед?иво ?е на?ве?и извозник услуга на свету.

САД су слаба држава благоста?а. ?едина ?е разви?ена зем?а ко?а сво?им радницима не гаранту?е пла?ени годиш?и одмор на националном нивоу, као и ?една од неколико држава у свету без пла?еног породичног одсуства као законског права. САД има?у ве?и проценат радника са ниским прима?има од готово било ко?е друге разви?ене зем?е, углавном због слабог система колективног преговара?а.

Култура

Главни чланак: Култура С?еди?ених Америчких Држава

Кип слободе на острву Слободе у ?у?оршко? луци био ?е поклон Француске из 1866. ко?и ?е постао симбол америчког сна.

Американце традиционално карактерише борба за ?American's Creed”, односно вера у слободу, ?еднакост пред законом, демократи?у, друштвену ?еднакост и право на имовину. САД су познате као држава са високим степеном индивидуализма и слободарства, уз ?аку радну етику, надмета?е, као и доброво?ни алтруизам према другима. Према студи?и из 2016. Американци су донирали 1,44% укупног БДП-а у добротворне сврхе — што ?е на?ве?а стопа на свету са великом маржом. САД су дом широког спектра етничких група, традици?а и вредности. Стекле су знача?ну културну и економску меку мо?.

Скоро сви данаш?и Американци или ?ихови преци дошли су из Европе, Африке или Ази?е (?Стари свет”) у послед?их пет векова. Запад?ачка култура, ко?а ?е на?заступ?ени?а у САД, у велико? мери ?е изведена из традици?а европских имиграната са многим другим утица?има, као што обича?и робова доведених из Африке. Нови?а имиграци?а из Ази?е, а посебно из Латинске Америке, додала ?е културну мешавину. Амерички сан, или перцепци?а да Американци ужива?у у велико? друштвено? покрет?ивости, игра к?учну улогу у привлаче?у имиграната. Иако се сматра бескласним друштвом, научници су приметили знача?не разлике изме?у друштвених класа у САД, ко?е утичу на соци?ализаци?у, с тим да Американци има?у тенденци?у да веома цене социоекономска достигну?а.

Сматра се да САД има?у на??ачу заштиту слободе говора у односу на било ко?у другу државу. Анкета из 2016. показала ?е да су Американци народ ко?и на?више подржава слободу изражава?а. САД су друштвено-прогресивна држава, са пермисивним ставовима око ?удске сексуалности. Права ЛГБТ+ особа у САД сматра?у се на?вишим на свету.

К?ижевност

Главни чланци: Америчка к?ижевност и Америчка филозофи?а

Марк Твен, кога ?е Вили?ам Фокнер назвао ?оцем америчке к?ижевности”

Колони?ални амерички к?ижевници били су велики поштоваоци рада ?она Лока и разних других филозофа просветите?ства. Амерички револуционарни период (1765—1783) познат ?е по политичким списима Бен?амина Френклина, Александера Хамилтона, Томаса Пе?на и Томаса ?еферсона. Непосредно пре и после Револуционарног рата, новине су постале све знача?ни?и део друштва, испу?ава?у?и потраж?у за антибританском националном литературом. К?ижевници Вашингтон Ирвинг и Едгар Алан По сматра?у се личностима ко?е су повеле америчку к?ижевност у потпуно нови правац. Ралф Волдо Емерсон и Маргарет Фулер су били пионири утица?ног покрета трансцендентализма, ко?и ?е био инспираци?а за Хенри?а Де?вида Тора. Расправа око аболиционизма утицала ?е на бро?не к?ижевнике, ме?у ко?има су Хари?ет Бичер Стоу и Фредерик Даглас. Роман Скерлетно слово к?ижевника Натани?ела Хоторна истраживало ?е мрачну страну америчке истори?е, као и Моби Дик Хермана Мелвила. Главни амерички песници америчке ренесансе 19. века су Волт Витман, Мелвил и Емили Дикинсон. Марк Твен ?е био први велики амерички к?ижевник ро?ен на западу САД. Хенри ?е?мс ?е ?едан од првих аутора ко?и ?е постигао ме?ународни успех.

Након велике сеобе у северне градове, афроамерички к?ижевници харлемске ренесансе развили су независну к?ижевну традици?у ко?а ?е проучавала истори?у не?еднакости и славила културу црнаца. Током периода ?еза, ови списи су имали к?учни утица? на сопствену филозофи?у црнаца ко?а се по?авила 1930-их ме?у франкофонским к?ижевницима афричке ди?аспоре. Током 1950-их идеал хомогености навео ?е многе ауторе да покуша?у да напишу Велики амерички роман, што ?е Бит Генераци?а одбацила.

Мас-меди?и

Комкаст центар у Филаделфи?и, седиште предузе?а Comcast, ?едног од на?ве?их телекомуникационих оператора и меди?ских конгломерата

Меди?и су углавном нецензурисани у САД. Четири на?знача?ни?а емитера у САД су National Broadcasting Company (NBC), Columbia Broadcasting System (CBS), American Broadcasting Company (ABC) и Fox Broadcasting Company (FOX). Све четири телевизи?ске мреже су комерци?алне. Кабловска телевизи?а нуди стотине канала са разноликим садржа?има. Од 2021. око 83% Американаца стари?их од 12 година слуша радио, док ?е око 40% више накло?ено подкастима. Од 2020. у САД ?е било 15.460 лиценцираних радио-станица.

Америчке новине са глобалним дометом и репутаци?ом чине The Wall Street Journal, The New York Times, The Washington Post и USA Today. На шпанском ?езику се производи око 800 публикаци?а. Уз неколико изузетака, новине су у приватном власништву, углавном великих ланаца као што су Gannett или McClatchy, ко?и поседу?у десетине или чак стотине новина. Пет на?популарни?их веб-са?това ко?е се користе у САД су Google, YouTube, Amazon, Yahoo и Facebook — сви у америчком власништву.

Од 2022. тржиште видео-игара у САД ?е на?ве?е на свету по приходу. Само у Калифорни?и посто?и 444 издавача, програмера и хардверских компани?а.

Музика

Америчка фолк музика обухвата бро?не музичке жанрове. Многе традиционалне песме изводе породице или музичке групе. Стилови афроамеричке музике тако?е су знача?но утицали на америчку музику. Бен?о ?е у Америку донет трговином роб?ем. Електрична гитара, измиш?ена 1930-их, имала ?е огроман утица? на забавну музику, посебно због разво?а рокенрола.

Дворана славних рокенрола у Кливленду

?ез ?е израстао из блуза и рагта?ма почетком 20. века, утица?ем композитора као што ?е ?ели Рол Мортон. Луис Армстронг и Д?ук Елингтон пове?али су ?егову популарност почетком 20. века. Кантри музика се развила 1920-их, рокенрол 1930-их, а ритам и блуз 1940-их. Током 1960-их Боб Дилан се истакао након препорода фолк музике и постао ?едан од на?славни?их текстописаца у САД. Музички облици панка и хип-хопа су настали током 1970-их.

САД има?у на?ве?е музичко тржиште на свету. Ве?ина на?ве?их светских дискографских ку?а налази се у САД за чи?у ?е регулаци?у задужено Америчко удруже?е дискографских ку?а. Америчке поп звезде из средине 20. века, као што су Френк Синатра и Елвис Пресли, постале су светске познате личности и на?продавани?и музички изво?ачи, као и музичари с кра?а 20. века, као што су Ма?кл ?ексон, Мадона, Витни Х?устон и Мара?а Кери, као и почетка 21. века, ме?у ко?има су су Еминем, Бритни Спирс, Ле?ди Гага, Ке?ти Пери, Те?лор Свифт и Би?онсе.

Кинематографи?а

Познати знак ?Холивуд” у Холивуду, често се сматра симболом америчке филмске индустри?е

Филмска индустри?а САД има на?ве?и утица? на свету. Холивуд, део другог на?насе?ени?ег града Лос Ан?елеса, тако?е ?е метоним за америчку филмску индустри?у. Велики филмски студи?и САД су примарни извор комерци?ално на?успешни?их и на?гледани?их филмова на свету. Од почетка 20. века, америчка филмска индустри?а ?е углавном била смештена у Холивуду и око ?ега, иако се у 21. веку све ве?и бро? филмова не снима тамо, а продуцентске ку?е биле подложне силама глобализаци?е. Доделу Оскара одржава Академи?а филмских уметности и наука сваке године од 1929, док се награде Златни глобус доде?у?у сваке године од ?ануара 1944.

Филмска индустри?а ?е достигла врхунац током ?Златног доба Холивуда”, од почетног периода филмова са звуком до раних 1960-их, са глумцима попут ?она Ве?на и Мерилин Монро ко?и су постали на?познати?е личности. Током 1970-их, ?Нови Холивуд” или ?Холивудска ренесанса”, дефинисан ?е оштри?им филмовима под утица?ем француских и итали?анских реалистичких слика послератног периода. Ме?утим, 21. век ?е обележен успоном америчких платформи за стриминг, ко?е су постале ривали традиционалном биоскопу.

Кухи?а

Главни чланак: Америчка кухи?а

Вечера за Дан захвалности, уз ?уретину као неизоставан део

Прве насе?енике су Инди?анци упознали са храном као што су ?уретина, батат, кукуруз, тиква голица и ?аворов сируп. Први насе?еници и касни?е имигранти комбиновали су их са храном ко?а им ?е била позната, као што су пшенично брашно, говедина и млеко, како би створили препознат?иву америчку кухи?у. Усеви Новог света, посебно бундева, кукуруз, кромпир и ?уретина, део су за?едничког националног мени?а на Дан захвалности, када многи Американци припрема?у или купу?у традиционална ?ела да би прославили та? празник.

Карактеристична америчка ?ела као што су пита од ?абука, пржена пилетина, крофне, помфрит, макарони са сиром, сладолед, хамбургер, хот-дог и пица потичу из рецепата разних имигрантских група. Мексичка ?ела попут бурита и такоа су посто?ала у САД у областима ко?е су касни?е припо?ене Мексику, а храна кинеске кухи?е, као и ?ела од тестенина ко?а су прилаго?ена из итали?анске кухи?е, увелико се конзумира?у. Амерички кувари су имали знача?ан утица? на друштво и на дома?ем и на ме?ународном нивоу. Године 1946. основан ?е Амерички кулинарски институт. Ово ?е временом постала на?престижни?а кулинарска школа у САД, где би се многи од на?талентовани?их америчких кувара школовали пре разво?а успешних кари?ера.

Кулинарска индустри?а у САД запош?ава преко 15 милиона ?уди, што директно представ?а 10% радне снаге у држави. У САД се налази преко 220 ресторана са Мишелиновим звездицама, од ко?их ?е 70 само у ?у?орку. Вино се производи у данаш?им САД од 1500-их, а прва распростра?ена производ?а почела ?е у данаш?ем Новом Мексику током 1628. године. Производ?а вина се обав?а у свих педесет држава, при чему Калифорни?а производи 84% укупног вина у САД. Са више од 4.500 km² под виновом лозом, САД су четврта зем?а по производ?и вина на свету, после Итали?е, Шпани?е и Француске.

Америчка индустри?а брзе хране развила се упоредо са аутомобилском индустри?ом. Амерички ресторани брзе хране развили су систем дра?в-ин. Амерички ланци ресторана брзе хране, као што су McDonald's, KFC, Dunkin' Donuts и многи други, развили су послове широм света.

Спорт

Главни чланак: С?еди?ене Америчке Државе на Олимпи?ским играма

Амерички фудбал ?е на?популарни?и спорт у САД

На?популарни?и спортови за гледаоце у САД су амерички фудбал, кошарка, бе?збол, фудбал и хоке? на леду. Док ?е ве?ина главних америчких спортова, као што су бе?збол и амерички фудбал, еволуирала из европских спортова, кошарка, одбо?ка, ске?тбординг и сноубординг су настали у САД, од ко?их су многи постали популарни широм света. Лакрос и сурфова?е измислили су Инди?анци и Хава?ци. Тржиште професионалног спорта у САД ?е отприлике 50% ве?е од тржишта Европе, Блиског истока и Африке за?едно.

Амерички фудбал ?е према неколико мерила на?популарни?и спорт за гледаоце у САД. Утакмице Националне фудбалске лиге (НФЛ) има?у на?ве?и бро? посетилаца у поре?е?у са било ко?ом другом спортском лигом на свету, а Супербол гледа десетине милиона широм света. Ме?утим, бе?збол се сматра америчким ?националним спортом” од касног 19. века. После НФЛ, на?посе?ени?е утакмице организу?у НБА, МЛБ, МЛС и НХЛ. На?гледани?и по?единачни спортови у САД су голф и аутомобилизам, посебно Наскар.

У САД ?е одржано осам Олимпи?ских игара. Лет?е олимпи?ске игре 1904. у Сент Луису биле су прве Олимпи?ске игре одржане ван Европе. Олимпи?ске игре ?е по девети пут бити одржане у САД када Лос Ан?елес буде био дома?ин Лет?их олимпи?ских игара 2028. Амерички спортисти осво?или су укупно 2.968 меда?а (1.179 златних) на Олимпи?ским играма, више од било ко?е друге зем?е.

У ме?ународно? професионално? конкуренци?и, мушка фудбалска репрезентаци?а САД се квалификовала за ?еданаест Светских првенстава, док ?е женска репрезентаци?а по четири пута осво?ила и Светско првенство у фудбалу за жене и Олимпи?ски фудбалски турнир. САД су биле дома?ини Светског првенства у фудбалу 1994. и би?е за?еднички дома?ини, уз Канаду и Мексико, Светског првенства у фудбалу 2026. САД су тако?е биле дома?ин Светског првенства за жене 1999. ?егову финалну утакмицу гледало ?е 90.185 ?уди, чиме ?е постав?ен светски рекорд за на?посе?ени?и женски спортски дога?а? у то време.

Литература

• McDougall, Len (2004). The Encyclopedia of Tracks and Scats: A Comprehensive Guide to the Trackable Animals of the United States and Canada. Lyons Press. стр. 325. ISBN 978-1-59228-070-4. 
• Wilson, Kenneth G. (1993). The Columbia guide to standard American English. New York: Columbia University Press. стр. 27–28. ISBN 978-0-231-06989-2. 
• Kennedy, Paul (2010). The Rise and Fall of the Great Powers. Knopf Doubleday Publishing Group. ISBN 978-0-307-77356-2. 
• McDuffie, Jack; McDuffie, Jerome; Piggrem, Gary (2005). Steven E. Woodworth, ур. U.S. History Super Review. Research & Education Association. ISBN 978-0-7386-0070-3. 
• Foner, Eric; Garraty, John Arthur (1991). The Reader's Companion to American History. Houghton Mifflin Harcourt Trade & Reference Publishers. ISBN 978-0-395-51372-9. 
• Blackburn, Robin (1998). The Making of New World Slavery: From the Baroque to the Modern, 1492—1800. Verso. ISBN 978-1-85984-195-2. 
• Russell, David Lee (2000). The American Revolution in the Southern Colonies. McFarland. ISBN 978-0-7864-0783-5. 
• Blackburn, Robin (1998). The Making of New World Slavery: From the Baroque to the Modern, 1492—1800. Verso. ISBN 978-1-85984-195-2. 
• Dallek, Robert (2004). Lyndon B. Johnson: Portrait of a President. Oxford University Press. стр. 169. ISBN 978-0-19-515920-2. 
• Tarr, G. Alan (2009). Judicial Process and Judicial Policymaking. Cengage Learning. ISBN 978-0-495-56736-3. 
• Powell, John (2009). Encyclopedia of North American Immigration. Infobase Publishing. ISBN 978-1-4381-1012-7. 
• Murray, Stuart (2004). Atlas of American Military History. Infobase Publishing. ISBN 978-1-4381-3025-5. 
• McIlwraith, Thomas F.; Muller, Edward K. (2001). North America: The Historical Geography of a Changing Continent. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-7425-0019-8. 
• Smith-Baranzini, Marlene (1999). A Golden State: Mining and Economic Development in Gold Rush California. University of California Press. ISBN 978-0-520-21771-3. 
• Black, Jeremy (2011). Fighting for America: The Struggle for Mastery in North America, 1519—1871. Indiana University Press. ISBN 978-0-253-35660-4. 
• Morrison, Michael A. (1999). Slavery and the American West: The Eclipse of Manifest Destiny and the Coming of the Civil War. University of North Carolina Press. стр. 13—21. ISBN 978-0-8078-4796-1. 
• Kemp, Roger L. (2010). Documents of American Democracy: A Collection of Essential Works. McFarland. ISBN 978-0-7864-4210-2. 
• Wait, Eugene M. (1999). America and the War of 1812. Nova Publishers. ISBN 978-1-56072-644-9. 
• Klose, Nelson; Jones, Robert F. (1994). United States History to 1877. Barron's Educational Series. ISBN 978-0-8120-1834-9. 
• Billington, Ray Allen; Ridge, Martin (2001). Westward Expansion: A History of the American Frontier. UNM Press. ISBN 978-0-8263-1981-4. 
• Clark, Mary Ann (2012). Then We'll Sing a New Song: African Influences on America's Religious Landscape. Rowman & Littlefield. ISBN 978-1-4422-0881-0. 
• Hall, Kermit (2002). The Oxford Companion to American Law. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-508878-6. 
• Cogliano, Francis D. (2008). Thomas Jefferson: Reputation and Legacy. University of Virginia Press. ISBN 978-0-8139-2733-6. 
• Boyer, Paul S.; Clark, Cliffoed E. Jr.; Kett, Joseph F. (2007). Salisbury, Neal; Sitkoff, Harvard; Woloch, Nancy, ур. The Enduring Vision: A History of the American People. Cengage Learning. стр. 192—193. ISBN 978-0-618-80161-9. 
• Fabian Young, Alfred; Nash, Gary B.; Raphael, Ray (2011). Revolutionary Founders: Rebels, Radicals, and Reformers in the Making of the Nation. Random House Digital. стр. 4—7. ISBN 978-0-307-27110-5. 
• Brown, Jerold E. (2001). Historical Dictionary of the U.S. Army. Greenwood Publishing. ISBN 978-0-313-29322-1. 
• Wood, Gordon S. (1998). The Creation of the American Republic, 1776—1787. UNC Press Books. ISBN 978-0-8078-4723-7. 
• Bilhartz, Terry D.; Elliott, Alan C. (2007). Currents in American History: A Brief History of the United States. M.E. Sharpe. ISBN 978-0-7656-1817-7. 
• Quirk, Joel (2011). The Anti-Slavery Project: From the Slave Trade to Human Trafficking. University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-4333-8. 
• Galloway, Golin G. (1995). The American Revolution in Indian Country: Crisis and Diversity in Native American Communities. ISBN 978-0-521-47569-3. 
• McIlwraith, Thomas F.; Muller, Edward K. (2001). North America: The Historical Geography of a Changing Continent. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-7425-0019-8. 
• Wishart, David J. (2004). Encyclopedia of the Great Plains. University of Nebraska Press. ISBN 978-0-8032-4787-1. 
• Patrick Karl O'Brien (2002). Atlas of World History. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-521921-0. 
• Axinn, June; Stern, Mark J. (2007). Social Welfare: A History of the American Response to Need (7th изд.). Boston: Allyn & Bacon. ISBN 978-0-205-52215-6. 
• Norton, Mary Beth; Kamensky, Jane; Sheriff, Carol (2014). Blight, David W.; Chudacoff, Howard, ур. A People and a Nation: A History of the United States, Brief Edition. Cengage Learning. ISBN 978-1-305-14276-3. 

•  Ова? чланак садржи матери?ал у ?авном власништву из документа CIA World Factbook (?САД”).

Спо?аш?е везе

• Званични веб-портал Владе САД — Веза ка државним веб-са?товима
• Дом — Званични веб-са?т Представничког дома
• Сенат — Званични веб-са?т Сената САД
• Бела ку?а — Званични веб-са?т председника САД
• Врховни суд — Званични веб-са?т Врховног суда САД